Praziluk (engleski naziv: leek, latinski naziv: Allium ampeloprasum) je vrlo stara kultivisana biljka koja je u najbližem srodstvu sa crnim i belim lukom.

Praziluk može da naraste i do veličine od pola metra. Po nutritivnom sastavu sličan je svojim srodnicima, ali nešto višeg sadržaja belančevina, beta-karotena i vitamina C. Sirov praziluk odličan je izvor mangana, a dobar izvor gvožđa, folne kiseline, vitamina C i B6.

Pogledajte i recept Pita sa prazilukom

S obzirom na to da se kuvanjem smanjuje količina vitamina i minerala, kuvani praziluk postaje dobar izvor mangana i osrednji izvor gvožđa, folne kiseline i vitamina B6.

Praziluk možete da nađete na pijacama, posebno u proleće i jesen, a pri kupovini obratite pažnju na njegovu čvrstoću i boju. Beli deo treba na dodir da bude čvrst i bez mrlja, a zeleni listovi izrazite boje i usko priljubljeni.

Praziluk kao prirodni antibiotik

Praziluk i njegovi srodnici sadrže tiosulfonate koji sečenjem ili drobljenjem prelaze u sulfide. Te materije deluju kao prirodni antibiotici, snižavaju pritisak, jačaju imuni sistem i krvotok, snižavaju holesterol, aktiviraju enzime koji učestvuju u detoksifikaciji organizma, imaju ulogu prevencije pojave malignih obolenja. Može se jesti sirov ili kuvan, što ne umanjuje vrednost fitohemikalija.

Pogledajte i Pet prirodnih antibiotika

Dobar za probavu

Da bi se sprečio izrazit gubitak dragocenih sastojaka prilikom kuvanja, preporučujemo da praziluk (kao i ostale vrste povrća) stavite u vruću vodu umesto u hladnu. On je veoma bogat eteričnim uljem, koje u probavnim organima podstiče izlučivanje probavnih sokova, a dobro utiče na izlučivanje mokraće. U rano proleće praziluk se koristi za pročišćavanje organizma, obnavljanje crevna flore, a ima i blago laksativno delovanje.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaci i na našoj Facebook stranici - Stvar ukusa

Izvor:  Kućni lekar