Italijani su neprikosnoveni mađioničari kada je reč o pripremi hrane, i nije čudo što je italijanska kuhinja svetski poznata i voljena.
Njihovo gastronomsko nasleđe potiče od Rimljana, Grka, Etruraca i drugih mediteranskih naroda koji su doprineli nasleđu regiona svojom tradicijom i specijalitetima. Međutim, ako ste mislili da je hrana ista u svakom delu Italije, pogrešili ste. Naime, samo nekoliko jela se smatra "nacionalnim", dok svaka regija ima svoje tipične recepte i specijalitete koji se vezuju za taj region. Ipak, Italijani uglavnom znaju pripremati i jela iz drugih regija, iako ih ima mnogo. Ono što je karakteristično za sve regije je da Italijani vole kvalitetne, prirodne sastojke i maheri su da ih iskombinuju na najbolji mogući način.
Italijani obično nude pet redova jela – predjelo, poput brusketa ili sira i suhomesnatih proizvoda, dva glavna jela, od kojih je jedno najčešće testenina ili rižoto, a drugi meso ili riba, zatim prilog, kojeg uglavnom čini povrće, i desert. Italijanska kuhinja ima veliki broj različitih sastojaka koji se standardno upotrebljavaju, od voća, povrća, sosova, mesa, itd. Italijani hranu shvataju vrlo ozbiljno, jedu je polako i uživaju u njoj.
Vino i kafa su nezaobilazan deo italijanske kulture jela. Kafa se redovno ispija, posebno espreso, a uz nju se često jedu i prigodni kolači.
Italijani, bogati ili siromašni, vole da se provesele uz pesmu, igru, vino i dobru hranu.
Čak i ako svaka regija ima svoje specijalitete, moguće je pronaći neke uobičajene kulinarske trendove u svakoj od njih. Italija se može podeliti u tri različita gastronomska područja, koja se podudaraju sa geografskom podelom zemlje- Severna, Centralna i Južna.
SEVERNA ITALIJA
Na severu Italije gastronomska tradicija se vrti oko vruće čorbe, poput minestrone i povrća poput radicchio, a temelji se na nešto “jačim” jelima. Sir, tartufi, palenta, rižota su pravi protagonisti u kuhinji, gde suvereno vladaju. Krompir se, takođe, puno koristi i on je glavni sastojak poznatog recepta: pizzoccheri.
CENTRALNA ITALIJA
Centar Italije je poznat po tome što je područje koje se bazira isključivo na zdravoj hrani: pecorini, scamorze, insaccati i sottolii. Međutim, središte Italije je, takođe, poznato po tartufima i gljivama, koje se mogu naći posebno u regiji Umbria. Ako se nađete u centru Italije, nemojte propustiti posebne, domaće testenine: paste fresche, maccheroni i špageti alla chitarra, naprimer, uvek začinjene umacima koji sadrže meso. Prednost u ovom području, kada je reč o mesu, daje se svinjetini i služi se kao, Secondo piatto.
JUŽNA ITALIJA
Južna Italija favorizuje tipično mediteransku kuhinju. Dosta se upotrebljava riba i proizvodi od ribe, dok se školjke, takođe, često kombinuju sa testeninama i pizzama. Dok je u severnoj i centralnoj Italiji pizza vrlo tanka, u Napulju je prilično debela za italijanski standard, ali još uvek tanka u odnosu na, recimo, američki standard. Mozzarella i drugi tipični mlečni proizvodi smatraju se specijalitetima ovog područja. Hrana ima divan miris, zahvaljujući začinima u jelima poput bosiljka, origana i citrusa. Dok su na severu popularni mekani sirevi poput stracchino, jug je ponosan na svoje mozzarella di Bufala Campana (pogledajte scenu u filmu Benvenuti al Sud kako biste razumeli ovaj fenomen).
Važno je naglasiti i to da se na severu Italije uglavnom koristi maslac kao glavni sastojak za kuvanu hranu. Umesto toga, Južna regija potencira ekstra devičansko maslinovo ulje. Od severa do juga, priroda i vrsta hrane očito zavise od klimatskih, teritorijalnih razlika i kulture.
Evo nekih zanimljivih činjenica o italijanskoj hrani koje možda niste znali.
2. Italijanska pršuta je bila zabranjena u SAD sve do 1989. godine, dok je mortadela zvanično legalizovana tek 2000. Specifično italijansko meso zampone je i dalje zabranjeno, a razlog nije poznat.
3. Italijani zapravo po tradiciji ne stavljaju ćufte u paradajz sos na špagetama, nego serviraju u odvojenim tanjirima.
4. Tek u 18. veku je uz špagete počeo da se servira i paradajz sos.
5. U svetu postoji tačno 600 oblika i vrsti italijanske paste.
6. Rimokatolički poglavar crkve je u 13. veku postavio standard za kvalitet paste, i ona ni dan danas ne sme biti ispod tog standarda.
7. Prosečna osoba u Italiji godišnje pojede 30 kilograma paste, dok je prosek u ostatku sveta oko 5 kilograma.
8. Prvu fabriku italijanske paste otvorila je porodica Agnes u blizini Đenove, 1824. godine.
9. Čuvena pasta "carbonare" je tradicionalno jelo grada Rima.
10. Pica je prvi put napravljena u Napulju 1889. godine.
*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu
Izvor: najboljeizitalije.rs/kuhajkuhaj.com
1 SASTOJAK SE NIKAKO NE DODAJE U RUSKU SALATU, BRŽE SE KVARI: Milena je otkrila kako da ostane sveža i ukusna par dana
LAVA KOLAČ OD LIMUNA I BELE ČOKOLADE: Miks kiselog i slatkog, rastopljenog u ukusnom kolaču
VEĆINA DOMAĆICA PRAVI OVE GREŠKE PRILIKOM SPREMANJA PITE: Evo kako da vam svaki put uspe i bude savršena
SVI PRAVE ISTU GREŠKU KADA SPREMAJU KARBONARE: Evo kako da pripremite najkremastiji italijanski klasik
RUSKU SALATU SMO PRAVILI POGREŠNO: Bez nje je nezamisliva slavska trpeza, a 2 trika joj poboljšavaju ukus