Kelj je lisnato povrće iz porodice Brassicaceae u koju spade kupus, prokelj, ren i raštan. Sličan je kupusu ali su mu listovi drugačiji (smežurani su) i ukus mu je nešto “jači”. Potiče iz Male Azije, a u Evropu je stigao oko 600. godine pre naše ere. Bio je veoma popularna hrana u srednjem veku, a u poslednje vreme je zahvaljujući saznanjima o njegovoj lekovitosti ponovo sve je više na trpezama.

 Kelj je i odličan izvor vitamina A, C, mangana, a sadrži i hranljiva vlakna, kalcijum, bakar, vitamina B6 i kalijum. Ova kombinacija vitamina, minerala i fitonutrijenata čini kelj jednom od zdravijih namirnica. Osnovni sastojci kelja značajnih za zdravlje su glukozinati i metil cistein sulofoksidi. Nekoliko istraživanja potvrđuju sposobnost ovih sastojaka da aktiviraju enizime za detoksikaciju jetre koji neutrališu potencijalno kancerogene supstance.

Kelj  je bogat flavonoidom kempferolom. Istraživanje koje se bavilo značajem flavonoida pokazalo je da su žene u čijoj je ishrani najzastupljeniji bio kempferol imale 40% manji rizik od raka jajnika. Osim kelja, koji je odličan izvor ovog flavonoida, to su još i luk, brokoli, spanać, praziluk, borovnica.

Jedna šolja kelja obezbeđuje:
-    192,4 % preporučenih dnevnih vrednosti vitamina A, odnosno beta-karotina važnog za dobar vid. Beta karotin se, takođe, dovodi u vezu sa smanjenim rizikom za oboljevanje od epitelijalnih vrsta raka
-    27 % preporučene dnevne doze mangana
-    88,8% dnevnih dnevnih doza vitamina C, borca protiv slobodnih radikala
-    93,6 mg kalcijuma i samo 36,4 kalorije, dok šolja mleka sa 2% masti sadrži 296,7 mg kalcijuma i 121 kaloriju tako da je kelj dobra alternativa mleku i mlečnim proizvodima


Kelj se preporučuje se dijabetičarima jer hranljiva vlakna održavaju nivo šećera u krvi na naormali. Blagotvorno deluje i na kardiovaskularni sistem. Hranljiva vlakna iz kelja se vezuju za kancerogene supstance i odstranjuju ih iz organizma, pa i na taj način preventivno deluju protiv raka debelog creva. Osim toga, kelj preventivno deluje na zatvor. Bogat je kalcijumom koji je neophodan kostima, kao i karotenoidima, posebno luteinom i zeaksantinom, koji sprečavaju oštećenja oka zbog prevelikog izlaganja ultraljubičastom zračenju i preventivno deluju protiv katarakte.

Važno je napomenuti da kelj sadrži oksalate, pa osobe koje imaju problema sa bubrezima i bešikom ne bi trebalo da ga previše konzumiraju. Isto važi i za okoje imaju problem sa radom štitne žlezde.

Pogledajte recepte: Sarmice od kelja, Kiš od kelja