Francuzi obožavaju sireve i supe. Čuvena je francuska supa od luka, kao i supa iz Nice sa sosom od šafrana. Rado prave kombinovana jela od mesa i povrća, pečenja, salate i poslastica, a uz sve se piju vrhunska vina (među kojima je i šampanjac) i svuda u svetu cenjeni francuski konjak.
Najpoznatiji francuski sirevi su: tradicionalni kozji sir  Ševr (Chevre), autentični Bri (Brie), Rokfor (Roquefort) – koji nazivaju “kraljem sireva”, Kamember (Camembert) i Raslet (Raclette).

Jedna od karakteristika francuske kuhinje je ta da francuzi pri pripremi jela retko koriste mast, zapršku nikad. Koriste ulje i puter i na kraju kuvanja skidaju višak masnoće. Tako su francuska jela vrlo lagana.

Druga karakteristika je raznovrsnost jela. Razlog za to je geografska šarenolikost Francuske – na  jugu imaju blagu sredozemnu klimu gde uspeva raznovrsno bilje i gde su žitorodne ravnice, brežuljci prekriveni vinogradima i voćnjacima, šume pune divljači i more. Sever Francuske poznat je po proizvodnji sireva vrhunskog kvaliteta zahvaljujući velikim pašnjacima.

Ritual hrane
Ishrana kod Francuza ne predstavlja samo konzumiranje hrane, već potpuno uživanje u ukusu i vreme za druženje i relaksaciju. Ručak se obavezno sastoji od tri dela, a često i od četiri: predjelo, glavno jelo, sirevi i desert. Vino je obavezno i smatra se prehrambenim proizvodom. Pri tom se strogo vodi računa o tome da određena vina idu uz određenu hranu.

Kroasan
Nešto bez čega se ne može zamisliti francuski doručak je kroasan (croissant). U obliku je polumeseca, pa je i logično što ime potiče od latinske reči “croscons” što u prevodu znači  “vreme kada mesec raste”.

Supe
Svaki francuski meni započinje sa supom. Najpoznatije francuske supe su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i poznata avinjonska supa.

Sirevi
Za vreme svakog obroka sir je neizostavan. U Francuskoj se proizvodi više od 370 vrsta sireva, a svaka vrsta sira nosi duh regiona iz kojeg potiče, što je posledica kako klime i vegetacije tako i načina pripreme u tom regionu.


Vino
Kao i kod sireva,  francuska vina karakterišu regione u kojim se proizvode. Njihov ukus zavisi od zemljišne strukture, položaja vinograda, broj sunčanih dana, količine mraza i vetra. Vino je pravi pečat tradicije porodica koje se bave proizvodnjom vina. Način proizvodnje se prenosi sa kolena na koleno, i to nije puka proizvodnja za profit, jer oni u to vino utiskuju svoj karakter, filozofiju, etiku...
Najpoznatiji regioni u Francuskoj u kojim se proizvode vina su: Bordo, Božole, Kot di Ron i Provansa.

Šampanjac
Šampanjac je zaštitno ime za francusko prirodno penušavo vino, koje se proizvodi od grožđa po posebnom postupku. On se u Francuskoj poslužuje i kao aperitiv, i uz glavno jelo ili uz deserte. Postoje razni ukusi šampanjca od laganog docvetnog ili od jednostavan do kompleksnog. U Francuskoj, a to se roširilo i na ceo svet, svaka proslava je nezamisliva bez šampanjca.

Konjak
Alkoholno piće koji se dobija dvostrukom destilacijom vina proizvedenog u istoimenoj oblasti u Francuskoj. Karakteristična aroma konjaka se postiže čuvanjem u dubovim buradima. Izgled i procenat alkohola konjaka zavisi od dužine stajanja tako da je konjak star do 5 godina svetao i ima ukus vanile, konjak star između 5-10 godina ima potamnelu boju i intenzivan ukus. Stariji od 30 godina ima povećan procenat alkohola, a posle 50 godina ima 40% alkohola i može da se koristi kao petrolej.

Senf
Senf se u Francuskoj priprema još od vremena  Karla Velikog. U francuskoj kuhinji  upotreba senfa je velika. On se stavlja u prelive za salate, meso i ribu. Samim tim je i proizvodnja ove namirnice razvijena.