Francuzi su poznati po svom instančanom ukusu kada je reč o hrani. Od davnina su imali naučni pristup razvoju nacionalne kuhinje i od njih su potekli mnogi poznati recepti. Hrana je u Francuskoj predstavljala ogledalo nacionalnog identiteta i ponosa. Zato i ne čudi činjenica da su prvi izdali kuvar 1490. godine, kada je kralj Šarl V naterao svog kuvara da napiše knjigu o spremanju jela. Kada se određen način pripreme hrane ustalio kao osnova društvenog života, promene su se veoma teško prihvatale bilo da je u pitanju bio izbor namirnica ili način pripremanja. Uvesti nešto novo bilo je ravno skandalu.

Prvi restoran je otvoren kao direktna reakcija na Francusku revoluciju, jer im je trebalo mesto gde će se okupljati i ujedno moć da pojedu i popiju.

ISTORIJA FRANCUSKE KUHINJE

Francuzi su zaista ozbiljno shvatali proces pripremanja hrane da su se čak i vladari bavili kuvanjem. Poznati su kao narod koji je izmislio soseve, čak i način serviranja hrane. Ovo su neke od novina koje smo dobili zahvaljujući francuskoj kreativnosti.  Francuzi koji su nasledili Gale, doneli su jednu važnu novinu za sto – supu. I danas svaki francuski meni započinje supom, a najpoznatije su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i nadaleko poznata avinjonska supa. Svaki vladar se trudio da unese neku novinu u francusku kuhinju. Tako je  za vreme vladavine Karla Velikog nastao senf koji se i dan danas koristi kao preliv za salatu, meso i ribu. Za vreme vladavine Luja XIII počelo je doba kuhinje koja nije preterano začinjena, dok je Luj XIV kuvanje uveo u modu u Francuskoj. Uveo je nov način serviranja hrane, a broj služenih jela rastao je u skladu sa rangom gostiju. Nisu jedino vladari bili preokupirani smišljanjem jela i obogaćivanjem kuhinje nego su se i plemići utrkivali ko će da smisli bolje jelo. Tada je plemić Bešamel izmislio jedan od nezaobilaznih sosova koji se i danas koristi - Bešamel sos. Filip II je na primer ukinuo raskošne gozbe i lično je kuvao laka i nekomplikovana jela i okrenuo se narodnoj kuhinji. Tada su bile popularne intimne gozbe koje su se održavale daleko od kraljeve rezidencije. Za vreme njegove vladavine nastao je i majonez. Zahvaljujući Mariji Antonaeti meso počinje da se melje i da se prave pirei od povrća. Od 1950. godine počinje uspon francuske kuhinje i njena popularnost raste širom sveta. Francuzi su prvi na svetu uveli etiketu o poreklu proizvoda i zaštitni znak proizvoda.

Ali ono po čemu su Francuzi najpoznatiji su svakako sirevi i vina.

Vina

Na Francusku otpada 1/3 ukupne svetske proizvodnje vina. Zemlja ima deset oblasti koje su se specijalizovale za proizvodnju vina i sve imaju svoje specifičnosti – Alzas, Anjou, Bordo/Medok, Burgundac, Šampanj, Dauphine, Languedoc, Provans, Rona, Turen. Prikom izbora vina treba voditi računa o jelima koja će se servirati, o propisanoj temperaturi vina i kvalitetu koji vino ima. Jedino se šampanj može služiti i kao aperitiv i tokom čitavog jela, pa i uz kolače. Ribe, školjke, morski plodovi, sva mesa i sirevi služe se uz najbolja vina. Uz vino ne idu jako slatka i kisela jela.

Sirevi

Poznato je da Francuska ima 365 vrsta sireva, svaki za po jedan dan u godini. Kažu da ih sada već ima i više. Prave se od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka, i vezuju se za različite oblasti Francuske. Još su Gali uočili da sirevi pomažu kod varenja, pa ih zato Francuzi jedu na kraju obeda. Sirevi se dele na sveže (nefermentisane) i prevrele (fermentisane) sireve, a ovi drugi se dele još i na meke, srednje tvrde, tvrde i topljene sireve. Tipično francusko posluženje je tanjir sireva. On treba da sadrži najmanje pet vrsta sireva, dok ih na bogatijem tanjiru ima 8–12 vrsta. Kada se ređaju, uz ivicu tanjira idu sirevi sa tvrđom korom. Svaki sir ima određen način na koji se seče, i to je važno i zbog kasnijeg čuvanja.

*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našim Facebook stranicama – Stvar ukusa i Šta da kuvam danas?

*Zapratite Stvar ukusa i na Instagramu 

Izvor: stvarukusa.rs / kuhinjica.rs