Da li će to baš biti najskuplji šampanjac, ili mnogo pristupačniji sekt ili proseko, odlučite sami. Penušavo vino može da isprati sve delove jednog obroka. Naravno, obavezan je izbor više različitih tipova vina, odabranih tako da za početak ide lakše i suvo, nastavi sa težim i slađim, a uz dezert završi onim najslađim.

Penušavo vino je opšti naziv za sva vina koja su dva puta prošla vrenje u flaši, buradima ili velikim vinskim cisternama. U Nemačkoj je to "sekt", u Španiji "cava", u Italiji "spumante", "frizzante" ili "prosecco", dok je u Francuskoj to "champagne", "crémant" ili "vin mousseux". Zajedničko im je da imaju najmanje 10 % alkohola, a mogu biti bela ili roze. Jedna prosečna flaša penušavog vina može da proizvede 49 miliona mehurića. Po količini šećera postoje Natural brut (sadrže oko 3 g šećera po litru), Extra brut (6g/l) i Brut (12g/l).

Šampanjac
Iako se koristi za bilo koje penušavo vino, ime šampanjac bi smela da nose samo penušava vina proizvedena u usko ograničenoj oblasti Francuske. U šampanjac idu samo 3 vrste grožđa isključivo: pinot noir, pinot meunier i chardonnay. Pije se rashlađen na 7 stepeni, jer ako je topao, mehurići se rasprše i čarolija nestane.

Sekt
Najpopularnije domaće penušavo vino u Nemačkoj je sekt. Nemci su se toliko izveštili u pravljenju penušavih vina, da je njihov sekt u poslednje vreme teško razlikovati od "pravog" šampanjca.

Proseko
Belo penušavo vino proseko (prosecco) potiče iz pokrajine Veneto u Italiji. Ovo vino ima niži procenat alkohola, pa je zato i omiljeno među ljudima koji žele da uživaju u vinu a da se opiju.

Kremon
Kremon (Crémant) je naziv za penušava vina koja se gaje u istočnom podnožju Pirineja i na jugu Francuske. Ovo vino je prvo proizvedeno penušavo vino u Francuskoj i njegova proizvodnja je počela mnogo ranije nego proizvodnja šampanjca. Napravljeno je od grožđa "mozak" (mauzac) od kojeg vino ima blagi ukus jabuke.

Kava
Penušavo vino uglavnom iz Katalonije ali i nekih drugih pokrajina u Španiji. Pravi se po tradicionalnom receptu, vrenjem u flašama, a ime potiče od latinske reči "cava" što u prevodu znači pećina. Naime, u početku se vino tokom vrenja odlagalo u pećine koje su imale pogodne termičke uslove. 

OTVARANJE BOCE

“Pucanj” šampanjca, koji je često simbol i pratilac trijumfa i veselja, nažalost znači i veliki gubitak dragocenog gasa i mehurića. Postoji izreka da je pucanj šampanjca veliki uzitak za čulo sluha, ali gubitak za čulo ukusa. Zato, ukoliko želite da osetite vrhunski ukus šamšanjca, bocu treba držati pod uglom od 45°, jednom rukom za čep, a drugom lagano okretati osnovu boce, sve dok ne čujete zvuk nalik uzdahu.
Pored uobičajenog načina otvaranja flaše penušavog vina postoji i "champagne sabrage" ili jednostavno "sabre" koji potiče iz domovine champanjca. Ovaj način podrazumeva odsecanje vrha vlaše specijalnim nožem (čija je ponuda danas veoma velika). Ova veština je stara skoro kao i sama proizvodnja šampanjca i sastoji se u tome da se jednim potezom mača ili sablje otkine gornji deo grlića flaše a tekućina se sipa direktno u pripremljene čaše. Ovaj spektakularni način otvaranja flaše prvo je bio prezentovan pred važnim ličnostima kako bi im se tim činom ukazalo poštovanje i potvrdio visoki status u društvu.


ČAŠE ZA PENUŠAVA VINO

Osim dbrog odabira penušavog vina, veoma je bitan i izbor čaše kako bi užitak bio kompletan.

Visoka čaša sa nožicom je idealna za šampanjac, jer u njoj mogu mehurići najviše da se zadrže.

Čase treba napuniti do dve trećine njihove zapremine, a s obzirom na veliku količinu pene koja se stvara tokom sipanja, nalivanje časa se možete izvršiti i u dva navrata.

Čaše za šampanjac se peru bez deterdženta i odmah brišu krpom. Od čistoće čaša zavisi i bogatsvo mehurića.