Meksička kuhinja menjala se  kroz vekove, a u novembru 2010 godine, meksička kuhinja je stavljena na listu Unesco-a, kao „nematerijalno kulturno nasleđe“.
Osnove meksičke kuhinje su kukuruz i pasulj. Od kukuruza se pravi testo za temalje, tortilje, gordite. Kukuruz se takođe jede i svež i dodaje se mnogim jelima. Bundeva i paprika se takođe veoma važni u meksičkoj kuhinji.

Najčešće korišćeni začini su čili u prahu, oregano, čilantro, epazote, cimet i kakao. Mnoga jela takođe sadrže beli i crni luk.
Osim kukuruza, pirinač je najuobičeniji sastojak meksičke kuhinje. Kada je pirinač došao u Španiju u toku četvrtog veka iz Severne Afrike, Španci su ga preneli u Meksiko. To je bilo jedno od najvećih spajanja nacionalnih kuhinja u istoriji.

Pivo u Meksiku ima dugačku kulturu. Čak su i stari narodi sa ovog područja znali za alkoholna pica i pivo od kukuruza. Evropsko pivo su doneli Španci odmah posle dolaska Kortesa. Dolazak nemačkih imigranata i kratka vladavina austrijanca Maksimilijana I u 19-om veku doveli su do otvaranja mnogih pivara u različitim delovima zemlje.  Danas je pivo glavni izvozni artikal zemlje, a najveća količina ide u SAD, a ostalo u preko 150 zemalja sveta.

Istorija
Kada su konkvistadori stigli u glavni grad Asteka, Tenohtitlan (danas Meksiko Siti ) ishrana stanovništva uglavnom se sastojala od jela na bazi kukuruza kojima se obično dodavao pasulj i paradajz.  Osim toga koristili su i čokoladu, vanilu, avokado, guavu, papaju, mamei, agavu, bundevu, semenke suncokreta, ljute papričice, ćuretinu i ribu. Oko 1520-te godine, kada su španski konkvistadori napali Meksiko, doveli su razne životinje -  krave, kokoške, koze, ovce i svinje. Pirinač, pšenica i ječam su takođe doneti, kao i maslinovo ulje, vino, bademi, paršun i mnogi drugi začini. Uvezena španska kuhinja je na kraju integrisana u domaću kuhinju.

Čokolada
Čokolada je igrala važan deo u istoriji meksičke kuhinje. Reč „čokolada“ ima poreklo u meksičkoj astečkoj kuhinji, a potiče od reči xocolatl. Čokolada se prvo pila, pa tek onda jela. Koristila se za plaćanje, kao i za religiozne rituale. U prošlosti, Maje su gajile drveće kakaa i koristili su semenke da bi napravili penušavo gorko piće. Piće, koje se zvalo xocoatl, u koje je često stavljana vanila, ljuta paprika i ačiote. Čokolada je bila važna luksuzna roba pre dolaska Kolumba i semenke kakaa su se koristile kao valuta za plaćanje. Na primer, Asteci su koristili sistem gde je jedna ćurka koštala 100 semenki, a jedan sveža avokado je vredeo tri semenke. Svi koji su bili pod vladavinom Asteka, a uzgajali su kakao, morali su plaćaju porez. Danas se čokolada koriste u različitim vrstama hrane.

Moderna kuhinja
Od nedavno, druge kuhinje sveta su postale popularne u Meksiku, pa su i one počele da se spajaju sa meksičkom kuhinjom. Na primer, u Meksiku se suši često pravi sa drugim sosevima koji u sebi imaju mango ili tamarind i često se služe sa soja sosom ili paprikama.

Imigracija koja dolazi sa Srednjeg Istoka, Afrike, Azije i Evrope u Meksiko je takođe uticala na meksičku kulturu. Na primer, španski pirinač, urme, dolme imaju svoje porelko u aparskoj kuhinji.